Genocid na karti naziv je projekta koji je pokrenuo diplomirani ekonomista iz Kaknja Mugdim Cvrljo, a ima za cilj prikazati dešavanja u Srebrenici i oko nje u julu 1995. godine. On je izradio topografsku kartu sa prikazom lokacija stradanja Srebreničana u tom periodu kao i masovnih grobnica. Cilj mu je, kako kaže, ostaviti trag iza sebe i dati doprinos očuvanju sjećanja na jedini presuđeni genocid u BiH tokom protekle agresije, a o kome trebaju učiti i mlađe generacije.
O svom autorskom djelu Cvrljo je razgovarao i sa ministrom za obrazovanje, nauku i mlade KS Elvirom Kazazovićem koji je najavio da će ove karte biti postavljene u svim školama Kantona Sarajevo.
“Dešavanja u Srebrenici u tom periodu ispričana su na razne načine, kroz knjige, dokumentarne emisije, a u toku mog izučavanja tih dešavanja uočio sam da nigdje nisu opisana na topografskoj karti. Genocid ima četiri faze, a to su planiranje, realizacija, prikrivanje i negacija. Ove prve tri agresor je sprovodio po kartama, a to sam ja poslije dokumentovao na ovoj karti genocida”, obrazložio je Cvrljo.
Po njegovim riječima, prikazane su lokacije masovnih zarobljavanja Srebreničana i njihove egzekucije kao i 39 masovnih grobnica.
Rekao je da su mu izvori podataka bili djela istaknutih bosanskohercegovačkih historičara, dokumenti Haškog tribunala i Suda BiH, ali da ih je prikupljao i tokom višegodišnjeg učestvovanja na Maršu mira.
Karta je prošla recenziju historičara Mirada Čakširana, eksperta iz kartografije i vojne topografije Amira Čorbe i profesora historije zaposlenog u Memorijalnom centru Srebrenica – Potočari Azira Osmanovića. Nedavno je prezentirana i na Koordinaciji tijela ministara obrazovanja kantona Federacije BiH i federalnoj ministrici obrazovanja, rečeno je ovom prilikom.
