Godinama nisam mogla da dobijem posao.
Udata sam i imam sretan brak i dvoje djece, ali od moje 25 godine nemam posla, iako sam završila ekonomski fakultet.
Dobila sam ponudu za posao u Njemačkoj.
Trebalo je da vodim knjige za jednu poznatu firmu i ja sam pristala, Moj muž je pristao i jako mi je dobro išlo.
Djeca su bila kod njega, i održavali smo naše kontakte preko interneta.
Kako je vrijeme odmicalo ja sam postala sve više samostalnija i shvatila da mi baš ovakav život treba.
Preko skypa sam pričala s mužem i skontali samo da nema niša od našeg braka, da je se potpuno raspao.
On je poslao djecu kod mene, ali ja jednostavno nisam mogla više da se naviknem da živim s nekim.
Djeca su bila jako sretna kod mene u Njemačkoj, ali ja nisam.
Nisam mogla da se naviknem da odgajam djecu i da radim svoj posao i tada sam shvatila da nisam nikada htjela da budem majka.
Ja sam svoju djecu vratila ocu, redovno im šaljem alimentaciju i ako me pitate da li mi je žao. Iskreno rečeno nije.”
(Ispovesti.com)