Suvišno je reći kako je život u prošlosti izgledao drugačije za sve, pa i za djecu. Dovoljno je samo da se vratimo u šezdesete, sedamdesete, osamdesete i vidimo kako se dinamika dječijeg odrastanja razlikovala od današnje.
Vožnja u kolima bez pojasa
Danas su djeca tokom vožnje u posebnim sigurnosnim sedištima, ali šezdesetih nije bilo tako. Ne samo da nisu imala nikakav pojas, već su sjedala na prednjem sedištu, a nekada i u krilu roditelja koji vozi.
Nesigurni kreveci
Kreveci iz kojih su deca mogla da ispadnu i zaglave glavu, bili su najnormalnija pojava tokom još šezdesetih godina.
Trampolina bez zaštitne mreže
Iako je zabavna, trampolina može biti opasna, naročito ako nema zaštitnu mrežu koja sprječava da deca padnu i povrede se. Naravno, 70ih, ovakve mreže nije bilo.
Samostalan odlazak u školu
Sada kada su roditelji previše zaštitnički nastrojeni, neobično je zamisliti da bi pustili decu da sami idu u školu od trenutka kada nauče put. Saobraćaj, stranci i drugi faktori bi sprečili sve roditelje, ali ne i one tokom period, 60ih, 70ih ili 80ih.
U posjetu kod drugara bez pratnje
„Idem kod druga da se igram” izjava je koja bi danas sa sobom nosila dosta potpitanja, ali ne i šezdesetih do osamdesetih, kada bi djeca samo bezbrižno saopštila vest i odskakutala svojim putem.
Neprekidno žvakanje žvaka
Prezašećerene žvakaće gume bile su osnovna poslastica djece rođene u šezdesetim godinama. Takmičenje ko će naduvati veći balon takođe je bilo popularno.
Nezdrav doručak
Obično se sastojao od činije pune slatkih kukuruznih ili drugih cerealija. U slučaju da nisu bile zaslađene, svakako bi bile propraćene punom kašikom šećera. Kriška masti sa začinskom paprikom. Hm…. Ko bi danas svom djetetu dao kašiku masti da pojede?
1960. godine, ovo je bio doručak broj 1: Današnja deca ovo ne mogu ni da zamisle!
Vožnja bicikla bez kacige
Pasti sa bicikla i zaraditi koju modricu ili ogrebotinu bio je način da se brže nauči kako se vozi bicikl. Iako je danas nezamislivo da djeca sednu na njega bez kacige, šezdesetih je bilo nezamislivo da je imaju.
Igranje napolju po čitav dan
Teško je zamisliti da u vreme kada se tehnologija munjevito razvija, deca žele da se igraju napolju. Ali, tokom šezdestih do osamdeseti to je upravo bio slučaj, i to bez nadzora odraslih. Kući dođeš na večeru, jer u vreme ručka nikad nisi gladan, jer ne želiš da prekidaš igru.
Igranje po ulici
Žmire, ledeni čikica, školice, klikeri i druge igre, bile su aktuelne tokom šezdesetih do pred kraj osamdesetih godina. I to ne samo u parkovima, već i u manje prohodnim ulicama.
Povremene batine
„Batina je iz raja izašla” danas je neprihvatljivo tumačenje za vaspitanje djece. Šezdesetih je, međutim, lupanje po turu i pokoja čvrga bila sasvim prihvatljiva.
Kakanjinfo
