Šta je lakše? Ostati u stranci, imati zaštitu i benefite, ili izaći i znati da te čekaju niski udarci i napadi sa svih strana?
Ja sam izabrala ovo drugo. Nakon izlaska iz stranke nisam odmah otišla u drugu. Namjerno sam čekala. Htjela sam vidjeti koliko mogu sama. I vidjela sam.
Ja stranke ne gledam kao dresove. Gledam ljude. Kakvi su, šta rade i kakva je ekipa s kojom mogu raditi. Ova ekipa je trenutno najbolja s kojom mogu biti. Zato sam tu. U politici sam od 2012. godine. I još uvijek trajem. Ne zato što me neko nosi, nego zato što postoje ljudi koji vjeruju meni i prepoznaju moj rad. I da napravimo razliku. Kritika je kada mi kažete: pogriješila si. Ovo nije dobro. Ovdje si trebala drugačije. To mogu prihvatiti, čak i kada se ne slažem. Ali „42. joj je stranka“ nije kritika. To je etiketiranje. Pokušaj da se sve što sam radila i za šta se zalažem svede na jednu brojku. A posebno mi je zanimljivo kada to najglasnije rade oni koji su mijenjali stranke kad im je odgovaralo i koristili i stranke i ljude dok su mogli. A kad je žena u pitanju, izgleda da je još lakše napadati. Nećete na muškarce. Njima se nećete zamjeriti. Ali zato udarajte po ženama iza lažnih i pravih profila.
Aferim, „muškarčine“.
Ne treba mi dres da bih znala ko sam.
Možda vam baš zato i smetam
